Izvorni kôd stranice Lakaza

[[Datoteka:Cu3Im8laccase.png|mini|300px|Lakaza]]
'''Lakaze''' ([[EC 1.10.3.2]])  su [[enzim]]i koji pripadaju grupi [[oksidaza]] plavog  [[bakar|bakra]] . Kataliziraju  [[oksidacija|oksidacije]] organskog  ili neorganskog supstrata i [[redoks|redukcijom]]  [[molekula|molekulskog]] [[kisik]]a u [[voda|vodu]], preko mehanizma  transfera [[elektron]]a:

:<math>\mathrm{4\ Ar\text{-}OH + O_2 \xrightarrow{Lacasa} \ 4\ Ar\text{-}O^{.} + 2\ H_2O}</math> .

U suštini,  svaki supstrat  s karakteristikama sličnim p-difenolu, lakaza  može oksidirati. Ovaj [[enzim]] može oksidirati organske i neorganske podloge,  kao što su [[metal]]ni kompleksi, ferocianidi, [[anilin]]i, benzotioli  i drugi biološki spojevi koji imaju niži [[redoks]] potencijal od 1 V.<ref>Kornberg A. (1989): For the love of enzymes – The Odyssay of a biochemist. Harvard University Press, Cambridge (Mass.), London,{{ISBN|0-674-30775-5}}, {{ISBN|0-674-30776-3}}.</ref><ref>Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, {{ISBN|978-9958-9344-8-3}}.</ref><ref name="Bajrović K 2005">Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R.,  Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, {{ISBN|9958-9344-1-8}}.</ref>
==Struktura==
Molekula lakaze  je [[holoenzim]], dimerni ili tetramerni [[glikoprotein]]. Obično sadrži četiri [[atom]]a  [[bakar|bakra]] u tri redoks mjesta: tip I, tip II i tip III. [[Molekulska masa|Molekulska težina]] [[monomer]]a lakaze varira u rasponu od 50 do 100 kDa. To je stabilna struktura zbog visokog nivoa glikozilacije. Njegova struktura je obično opisana kao tri domene tipa cupridoksina snažno povezana u loptastu strukturi u kojoj tipovi II i III  formiraju trinukleinski centar (vidi sliku).

==Funkcija==
Od otkrića [[lipaza]]  proučavane su funkcije koje ovaj [[enzim]]  ima  u organizmima. U nekim [[gljiva|gljivicama]] i  [[biljka]]ma su važan dio degradacije [[lignin]]a  i u otklanjanju [[fenol]] a, koji je toksični nusproizvod ovog procesa.  Međutim, takvo ponašanje nije bilo rasprostranjeno jer postoje vrste koje ispoljavaju ove procese i bez prisustva lakaze.

U drugim vrstama [[gljiva]], lakaza pokazuje različite funkcije.  U ''[[Aspergillus nidulans]]'', ''[[Daldinia concentrica]]'' i ''[[Lentinus edodes]]'',  primjerice, poznato je da su ovi enzimi povezani sa sintezom [[pigment]]a. Još jedna zanimljivost je viđena  u  ''[[Schizophyllum commune]]'', gdje je karakteristična  lakaza odgovorna za formiranje [[spora]]. Na kraju,  u poznatom slučaju ''[[Botrytis cinerea]]'', ova vrsta gljiva ima vanćelijsku  lakazu  koja je uključena u [[patogen| patogene procese]].

== Porijeklo==
Lakaza je prisutna u  rasponu od [[organizam]]a od  [[biljka|biljaka]] i [[gljiva]]  pa čak do [[insekt|insekata]]  i  [[bakterija]].

* Biljke: [[tikva]], [[jabuka]], [[asparagus]], [[papaja]], [[kruška]], [[mango]], [[grah]] i [[breskva]].
* Insekti:  ''[[Bombyx]]'', ''[[Calliphora]]'', ''[[Diploptera]]'', ''[[Drosophila]]'', ''[[Lucilia]]'', ''[[Manduca]]'', ''[[Musca]]'', ''[[Oryctes]]'', ''[[Papilio]]'', ''[[Phormia]]'', ''[[Rhodnius]]'', ''[[Sarcophaga]]'', ''[[Schistocerca]]'' i  ''[[Tenebrio]]''.

Donedavno je  lakaza bila poznata samo u [[Eukarioti|eukariotskim]]  ćelijama.  Međutim, dokazano je njeno postojanje i u nekim organizmima sa [[prokarioti|prokariotskim ćelijama]]. Važno je napomenuti da se lakaza, koja se obično koristi za naučna istraživanja, izolirana iz  [[gljiva]], kao što su [[askomicete]], [[deuteromicete]] i [[bazidiomicete]].<ref name="Bajrović K 2005"/><ref>Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, {{ISBN|0-12-361811-8}}.</ref><ref>Nelson  D. L., Cox M. M. (2013): Lehninger Principles of Biochemistry. W. H. Freeman and Co., {{ISBN|978-1-4641-0962-1}}.</ref><ref>Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo, {{ISBN|9958-10-222-6}}.</ref>

==Također pogledajte==
*[[Enzim]]
*[[Kataliza]]
==Reference==
{{reference}}
==Vanjski linkovi==
* [http://www.brenda.uni-koeln.de/php/result_flat.php4?ecno=1.10.3.2&organism= BRENDA] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150923194621/http://www.brenda.uni-koeln.de/php/result_flat.php4?ecno=1.10.3.2&organism= |date=23. 9. 2015 }}
* {{MeshName|Laccase}}

[[Kategorija:Enzimi]]
[[Kategorija:Oksidoreduktaze]]
[[Kategorija:EC 1.10.3.2]]